Општина Брод се налази на сјеверу Републике Српске и Босне и Херцеговине у алувијалној равници Посавини. Простире се на површини од 228 км2. На развој Брода утицао је повољан положај, односно близина аутопута и жељезничке магистрале Београд – Загреб.
Надморска висина општине Брод је око 90 метара. Клима је умјерено континентална са просјечном зимском температуром око 0оЦ и љетном око 30 оЦ. Годишња количина падавина је испод просјека и креће се око 600 мм. Главна природна богатства општине Брод чине пољопривредно земљиште, шуме, ријеке Сава и Укрина. У структури укупних земљишних површина најзаступљеније је пољопривредно земљиште које заузима површину од 15.611 ха (66,7%), а затим шумско земљиште 5.580 ха (23,8%).
Најважнији догађај који је резултирао наглим успоном и модернизацијом мјеста је долазак Аустро-Угарске војске на подручје БиХ 1878. године. Након изградње моста, и жељезничке пруге Босански Брод је добио и велелепну жељезничку станицу у маварском стилу. Крајем деветнаестог вијека, 1892. године изграђује се најважнији индустријски објекат - будимпештанско предузеће „Даница“ д. д. за хемијске производе из које ће касније израсти Рафинерија нафте.
...
У историјским документима Брод се први пут спомиње 1691. gодине, за вријеме турске владавне и то као Турски Брод. Својеврстан успон Брод је доживјео за вријеме Наполеона 1806. године. На Берлинском конгресу 1878. године Брод постаје дио Аустријске монархије. Службени назив Босански Брод је добио у јесен 1878. године када је почела и изградња жељезничке пруге Брод – Сарајево. Први воз према Дервенти је кренуо 1879. године. У складу са значајем пруге почиње и изградња жељезничке станице, која је рађена по нацртима Karla Niemeycka. То је тад био један од најљепших објеката подигнут на Балкану крајем 19. вијека.
Године 1893. у Броду је почела са радом будимпештанско предузеће за прераду нафте „Даница“, касније позната као Рафинерија нафте Брод.
Брод је након другог свједског рата доживио велики демографски индустријски и друштвени успон. Имао је веома развијену нафтну, металну и текстилну индустрију, развијену пољопривреду, туризам, а као транзитно мјесто и модерну трговину. Био је и остао град паркова и раскошног зеленила.
И поред трагичних околности раних 90-их година 20. вијека, живот у Броду се брзо обновио, становништво је брзо у Броду обновило свој град и општину и у прилици смо поново, као и увјек до сад гостољубиво примати и угостити све пријатеље који дођу у наш град.
...
Географски положај подручја општине Брод пружа значајну могућност за развој ловног и сеоског туризма. Општина Брод има површину од 228 km2 и заузима централни положај простора сјеверне Босне, који представља транзитно подручје које повезује Панонску низију, преко Динарских планина са Јадранским морем.
Општина Брод се граничи са општинама: Дервента, Вукосавље, Модрича, Добој, Оџак и Славонски Брод, а на сјеверу је ријека Сава која представља границу са Републиком Хрватском.
Брод представља чвориште магистралних праваца: Брод-Дервента – Добој – Сарајево (правац сјевер-југ) и Бијељина – Брчко - Модрича (Оџак) – Брод - Дервента - Бања Лука - Нови Град (правац исток-запад).
Такође, можемо поменути да се у Броду налази један од најпрометнијих граничних прелаза у БиХ.
На територији општине Брод евидентирано је више локалитета са природним и културно-историјским вриједностима који имају своје специфичности, изворне очуваности и визуелне љепоте, а за културно-историјске објекте висок степен очуваности и вриједности.
Као природне вриједности могу се туристички валоризовати: подручје слива ријеке Укрине, средњи ток ријеке Саве, бројни локалитети, налазишта и споменици. На територији општине Брод се налази и неколико излетишта, међу којима излетиште „Дубоковац“ удаљен 12 km од града и Полој који је удаљен око 3 km. Све ове вриједности имају могућност за развој сеоског туризма, одржавање спортских манифестација и слично. Од смјештајних капацитета на овом подручју налази се приватни мотели и преноћишта.
Брод је препознатљив по дугој традицији његовања фолклора, народне ношње, обичаја, игре и пјесме. У Броду постоји неколико културно-умјетничко друштаво и удружења која су носиоци поменутих активности најактивнији су свакако КУД „Душко Трифуновић“ и КУД „Лијешће“ Лијешће.Удружење жена „Ђурђевак“ Лијешће његује и чува од заборава традицију обичаје и старе занате нашег подручја. У оквиру манифестационих активности одржава се и велики број културно-умјетничких и спортских активности (спортска такмичења, сајам, моторијада, изложбе, презентације и сл.)
Конфигурација терена и богатство дивљачи, као и распрострањеност водних токова пружају повољне услове за развој ловног и риболовног туризма. Цијела територија је богата дивљачи ниског лова, а обронци Вучјака познати су по срнећој дивљачи.
Спортски риболовци и рекреативци, користе водне токове ријека Укрине и Саве, које су богате свим врстама рибе (смуђ, шаран, штука, бабушка, шкобаљ и др.)
Подручје општине Брод било је насељено још у праисторији. На подручју општине истичу се налазишта палеолита.
Заштићени природни предјели на подручју општине Брод према Просторном плана Републике Српске:
- Вучјак (подручје општина Брод и Дервента)
- Мочваре Посавине (на подручју општина Брод, Шамац,Градишка,Србац и Бијељина)
- Вучјак
Историске грађевине и споменици од значаја за Републику Српску по Просторном плану РС су:
- Лијешће-Црква силаска Св. Духа на апостоле
- Црква Богородичиног покрова у Броду.
Градитељске цијелине проглашене националним споменицима по Просторном плану Републике Српске са територије општине Брод је:
Сеоски туризам може бити покретач оживљавања сеоског простора и остварити битан утицај на промјене у његовој друштвено-економској структури. Заснован је на искориштавању аутентичне сеоске средине у контексту туристичке понуде. Нема одлике масовности и компатибилан је са аспектима одрживог туризма, а по правилу подразумијева и еколошку пољопривредну производњу. Упоришне тачке могу бити сеоска домаћинства која егзистенцију темеље на пољопривреди, а вишак својих производа пласирају путем сеоског туризма.
Осим продаје пољопривредних и других производа, приход у оквиру сеоског домаћинства може се остварити и пружањем услуга смјештаја, прехране, учествовања у неким облицима пољопривредних радова.
На подручју општине Брод, постоје добри услови за развој сеоског вида туризма као што су очувана природа, чист ваздух, богато етно-културно насљеђе, гастрономија, могућности за одмор, шетњу и рекреацију, те близина културно-историјских споменика. Сеоски или тзв. зелени туризам привлачи људе који би вољели да се одморе од градске буке и уз традиционалан начин живота на селу. То је такође и начин очувања традиције, обичаја и старих заната.
НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ
Поноћни турнир у малом фудбалу је јединствена спортска манифестација на просторима бивше Југославије. Игра се сваког посљедњег викенда јануара, почиње у петак у подне квалификационим утакмицама, игра се даноноћно око 60 сати без прекида, а завршава се финалном утакмицом, која се игра у недјељу навече, око поноћи.
Први пут, турнир је у овом облику организован 1979. године и од тада до данас одржан је 36 пута, без паузе. Рекордан број екипа учесница био је у јануару 1991. године, када је наступило 128 екипа.
И сада је турнир масовног карактера, али се посљедњих година игра на другим принципима, у више узрасних категорија, гдје обухвата и такмичење у конкуренцији фудбалерки. У посљедње вријеме се пријављивало до 60 екипа, са тенденцијом да се сваке године повећава број учесника. Турнир организује Општина Брод и Туристичка организација општине Брод.
Акварелистичка колонија „Сава“ у Броду основана је 1980. године и прошлог љета одржана је 35. пут по реду. Манифестација се одржава у јуну мјесецу. Прије 35 година покретачи ове вриједне културне манифестације били су Ђурђа Вилагош, Крунослав Керн и Мухамед – Хамо Фејзић. За кратко вријеме свог постојања Колонија је почела да окупља све најквалитетније акварелисте на просторима тадашње заједничке државе. Идеју је у почетку подржала Рафинерија нафте, која је непуне три деценије била покровитељ ове манифестације.
Колонија није престајала са радом ни за вријеме рата и распада СФРЈ. У то доба на њој су учествовали најпознатији ликовни умјетници из Републике Српске и Савезне републике Југославије, касније Србије и Црне Горе.
Иако су прилике у којима се сада ствара доста другачије од пређашњих, не недостаје ентузијазма који стално ствара нови производ. Посљедњих неколико година организацију АК „Сава“ на себе преузима општина Брод и ЈУ „Туристичка организација општине Брод“, која је наслиједила огромну одговорност али и богат фундус умјетничких радова који са поносом излаже јавности.
Meђународна меморијална регата „Стјепан Станић“ која се одржава у јулу мјесецу од 2011 године на ријеци Сави. Организује је Кајак кану клуб „Премиум“ Брод. Регата има такмичарски карактер и у једном свом дијелу бодује се као лигашко такмичење Премиер лиге БиХ- за кајак и кану на мирним водама. Учесници регате су из БиХ, Хрватске,Србије и Републике Српске. Број такмичара који веслају у тридесет и више трка креће се око двије стотине. Ова спортска манифестација има значај у спортском, културном и туристичком смислу не само за бродску општину него и Републику Српску и БиХ.
Дани Душка Трифуновића, манифестација, која се одржава у септембру, посвећена је Душку Трифуновићу, брођанину, рођеном 13. септембра 1933 године у селу Сијековац код Брода. Био је српски књижевник, пјесник и телевизијски аутор, плодан стваралац који је створио двадесетак књига поезије, четири романа и неколико драма. Сматра се заслужним за стварање сарајевске рокенрол школе. На телевизији је запамћен као аутор емисије „Шта дјеца знају о завичају“. Највећу славу стекао је сарадњом са рок групом „Бијело Дугме“, а из те сарадње су се изродили стихови као што су „Има нека тајна веза“, „Шта би било да си на мом мјесту“, итд. Сем тога писао је текстове за „Индексе“, „Тешку Индустрију“, Неду Украден, Здравка Чолића, Арсена Дедића, а последње позато име са којим је радио текстове је Жељко Јоксимовић (пјесма „Има Нешто“). Укупно је око тристо његових пјесама компоновано и снимљено. Броду је у наслеђе оставио пјесму „Балада о равници“ која је и незванична химна овог града. У част Душка Трифуновића шеталиште уз ријеку Саву са поносом носи његово име, а дуж шеталишта су постављене мермерне табле са исклесаним стиховима овог рођеног брођанина.
Сајам привреде, пољопривреде и туризма одржава се у септембру. Ова привредна и културна манифестација окупља излагаче из Републике Хрватске, Србије, Босне и Херцеговине и Републике Српске. Излагачи у Спортско културном центру презентују своје производе и услуге, размјењује искуства и контакте у циљу побољшања властитог пословања. Сајам посјећују многи званичници, републички регионални и локални медији.
Гастро сусрети Брод су манифестација која се одржава у септембру други дан Сајма. Циљ манифестације је очување кулинарске традиције нашег поднебља. Учесници Гастро сусрета такмиче се у припремању чобанца и фиша, док удружења жена излажу на штандовима традиционалну храну нашег поднебља. Уз угодну атмосверу и традиционалну музику Гастро сусрети трају до касних вечерњих сати. Гастро сусрети се одржавају у организацији Општине Брод, „Туристичке организације општине Брод“ и УЖ „Ђурђевак“ Лијешће.
ПРИРОДНИ ФЕНОМЕН
Цвјетање ријеке „Укрине“
Феномен Воденог цвијета је изузетно интересантна и ријетка појава која се у овом водотоку јавља већ деценијама. Крајем августа у љетним вечерима изнад и око водотока појављују се из воде милиони бијелих лептирића који стварају необичан декор, као да је ријеч о сњежним пахуљицама.
Након три године живота у облику ларве, на дну ријеке, ови инсекти се паре изнад воде и живе свега неколико сати. На простору бивше Југославије, од свих ријека цвјетале су још само Морава, Тиса и Корана. Загађење воде отјерало је лептириће из Мораве и Тисе, а на Корани је знатно смањена ова појава, тако да је ријека Укрина остала једна од ријетко чистих вода са својим феноменом Воденог цвијета. На подручју општине Брод најзначајније „цвјетање“ се одвија у селу Збориште.
Најзначајнији туристички потенцијали Општине Брод су:
Ријека Сава и ријека Укрина:
-шеталиште Душка Трифуновића и бициклистичка стаза,
-Кајак - кану клуб Брод,
-риболов (риболовна стаза на обали ријеке Саве).
Вјерски објекти: православни, католички и исламски вјерски објекти у центру општине и околним селима.
Градски базени са рестораном.
Спортско културни центар:
-две дворане за све врсте дворанских спортова, дворана за тенис, сауна, куглана.
Вучијак:
-излетиште Дубоковац и Манастир Свете Петке,
-излетиште Седам вукова,
-ловиште ЛУ Вучијак.
Манифестације значајне за туристичку понуду града су:
-Поноћни турнир у малом фудбалу,
-Акварелистичка колонија Сава,
-Сајам привреде, пољопривреде и туризма Брод,
-Гастро сусрети,
-Регата Стјепан Станић,
-дани Душка Трифуновића.