Вијести

„ЗИМЗОБРОД 23/24“ – 4. ДАН: ХВАЛА ВАМ ДЈЕЦО!!!

Аутор: Зорица Кнежевић | Ажурирано: 1 Januara, 2024 у 18:19

Наступ малишана из вртића „Бели анђео“ и Основне школе „Свети Сава“ на четвртој вечери „ЗимзоБрода“ испунио је очекивања, барем ако је судити по броју присутних на бродском Тргу патријарха Павла и енергији која је владала. Вечерашњи програм почео је забавним тачкама које су припремили дјеца и њихови васпитачи из Јавне установе „Бели анђео“. На бину су излазили у групама, а показали су да умију да плешу, глуме и пјевају. Вртићка група узраста од четири до пет година представила се музичким играма „Снови кад крила добију и „Деда Мразе не скрећи са стазе“. Њихови старији другари извели су плесну игру „Плеши, плеши“ и ритмичке тачке „К'о чоколада“ и „Шешир мој“. На крају су изашли сви на бину и углас запјевали и заплесали уз звукове пјесме „Деда Мразе“. Најјачи утисак је оставило то што је изгледало као да уопште немају трему. Ако бисте у току њиховог наступа пожељели да се приближите бини, то вам не би тек тако пошло за руком. У првим редовима су били родитељи, браћа, сестре, баке и деке. Сви насмијани и са упаљеним камерама, јер су жељели да сачувају успомену на наступе својих најмилијих. Послије њих, услиједио је наступ ђака Основне школе „Свети Сава“. Премда их је Дајана најавила, они су имали своје водитеље. Милица и Андреј су у рими поздравили присутне и пожељели им добродошлицу. Услиједили су игрокази, плесне тачке, а мали Брођани показали су и завидно пјевачко умијеће. Упркос свим талентима којима смо били свједоци, бродски малишани су прилично скромни и нерадо дају изјаве. Ипак, мала водитељка Милица је изузетак, радо нам је изашла у сусрет и подијелила своје утиске. „Ја сам Милица Јеличић. Идем у пети разред Основне школе „Свети Сава“ Брод. Било ми је супер вечерас, мада ми је било љепше у школи зато што смо се тамо више спремали и тамо сам се више навикла. И овдје је било пуно хладније него тамо“, каже наша саговорница. Признала је да је са другарима и учитељицама два мјесеца спремала Новогодишњу приредбу. Миличина сестра Дуња има осам и по година, иде у трећи разред, глумила је у игроказу и за сам крај приредбе отпјевала је пјесмицу „Звончичи“ „Било ми је супер. Није ми битно гдје наступам, лијепо ми је кад чујем публику и аплауз и кад видим да ме сви подржавају“, искрена је Дуња. И њена другарица Марина, која има седам година и иде у трећи разред, каже да воли да наступа. „Глумила сам у игроказу 'Патуљци' и било ми је лијепо, али ми је било љепше у школи зато што сам се уплашила због много људи у публици“, казала је она и додала да је у приредбу „ускочила“ као замјена, те да је своју тачку спремила након само три пробе. Бродски малишани, њихови васпитачи, учитељи и наставници дали су све од себе да се што боље припреме и да не разочарају публику. Добили су аплаузе и овације, међутим, није изостала навика одраслих Брођана да Трг или било које друго мјесто напусте, одмах након што њихово дијете заврши са наступом, па се простор скоро потпуно испразнио када је на бину ступио Ди Џеј Јовић. На овај бродски обичај смо се, на жалост, већ навикли, међутим, вечерас је помало горак утисак оставио мањак бриге за оно што се сматра јавним добром, за оно у шта је уложен новац свих нас... Да не бисмо били погрешно интерпретирани, преписаћемо оно што су организатори, Туристичка организација општине Брод вечерас објавили. „Не боли нас толико тргање лампица и украса од стране дјеце, колико равнодушност родитеља који буље у телефоне и праве се као да се ништа не дешава. Као да напон од 220В није ништа опасно...а то што чине штету, шта има везе, пустите дјецу нек' се играју..." Пошто би сваки коментар био сувишан, завршићемо цитатом анонимног аутора „Дјеца су сјајни имитатори. Зато им дајте нешто сјајно за опонашање.” Видимо се и сутра на Тргу!