Skip to content Skip to left sidebar Skip to footer

Одржана промоција допуњеног издања књиге ”Тузланска колона”

У Броду је јуче одржана промиција књиге ”Тузланска колона” аутора Драга Мркајића-Каје, која свједочи о нападу припадника тзв Армије БиХ на војну колону ЈНА, која се према раније постигнутом договору, мирно повлачила из тузланске касарне Хусинска буна.

Напад је, према тврдњама Мркајића био унапријед припремљен.

-Желио сам да књигом документујем оно што се десило трагичној и несрећној Тузланској колони о којој до сада нико није писао, у којој је изгинуло доста мојих другова, да се зна истина о некажњеним убиствима војника бивше Јуугославије, а основни мотив писања књиге је да се не заборави, и да остане као трајно сјећање на убијене 15. маја 1992. године-, каже Мркајић.

Говорећи о Тузланској колони, Мркајић истиче да током истраживања није наишао ни на један званичан писани документ о споразуму о безбједном повлачењу из тузланског гарнизона.

-То је усмено речено на једном састанку који се десио у команди ганизона. Међутим, они су се мјесецима припремали, а да трагедија буде већа, по истом сценарију, сличан злочин догодио се 3.маја у Сарајеву. За разлику од догађаја у Сарајеву, Тузланска колона је крвавија, више је било жртава, људи су живи горили-, подсјећа Мркајић.

Додао је да о овом злочину мора да се зна истина с обзиром на то да друга страна искривљује чињенице и ствара лажну слику о ономе што се десило у Тузли.

О стадању у Тузланској колони свједочио је и Марко Којић један од учесника који је био тешко рањен.

-Као да је јуче било. Сјећање не блиједи. Постигнут је договор да се војска мирно повуче из касарне. По формирању колоне услиједили су ултиматуми. Кренули смо, али су нас вратили јер нису били спремни да дочекају војску. Кад су својом војском попунили околне зграде дозволили су да кренемо, али је одмах почела пуцњава. У мом камиону је било седам до девет војника, били смо под пушчаном ватром, морали смо проћи, нисмо имали гдје.  Чим сам дошао на раскрсницу осјетио сам врућину на нози, нисам се могао помјерити. Два наша војника су остала у малој приколици, у њу нико није пуцао и они су остали нетакнути. Нисам могао да наставим, скрену сам на тротоар на раскрсници и ту сам остао. Кад сам се помјерио видио сам да ми нога виси на кожи. Гдје год погледаш рањени војници. Катасрофа! Имао сам осам операција на нози, и упркос свим покушајима нога је 2000.године ампутирана-, присјетио се Којић.

Директор Музеја Семберије Момчило Копривица, је рекао да је ова књига својевстан споменик злочину на Брчанској малти, а истовремено и опомен да се овако нешто никада не понови.

-Аутор је хрнолошки, слагањем слика, догађаја и исповијести оних који су преживјели страшан злочин написао књигу која свједочи о Тузланској колони. У рату човјек изгуби сличност са човјеком, зло се повампири у најлуђем облику и за једна дан рата човјек спозна више него за годину дана живота у миру.  Ако је ово историја, онда је она злочиначка, а извели су је нељуди, звијери са људским ликом-, рекао је Копривица.

Истина се не може сакрити, поручено је из Борачке организације Брод.

-Ово је књига која документује нашу праведну борбу. Тузланска колона је једна од првих трагедија коју смо доживили на овим просторима деведесетих година-, рекао је Радослав Кокић предсједник Скупштине БО Брода.

Промоција књиге ”Тузланска колона” одржана је у организацији општине Брод, ЈУНБ ”Бранко Ћопић”, и Борачке организације Брод у скупштинској сали у згради Поште.