ДАН СЈЕЋАЊА НА ОДБРАНУ БРОДА ОКУПИО БОРЦЕ И ПОРОДИЦЕ ПОГИНУЛИХ ПОСЛИЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ

Аутор: Maja Mitrović | Ажурирано: 2 Augusta, 2026 у 16:17

Први пут након више од 30 година, борци и чланови породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата окупили су се данас, 2. августа, на Илиндан, у балон-сали у Лијешћу како би одали почаст страдалим саборцима, евоцирали успомене на одбрану Брода и указали на значај очувања културе сјећања.

Прије почетка централног програма код спомен-обиљежја погинулим борцима Лијешћа служен је помен-парастос, након чега су положени вијенци и цвијеће.

Jедан од чланова Организационог одбора и предсједник општинског Удружења „Ветерани Републике Српске“ Перо Игњић, некадашњи припадник 4. моторизованог батаљона, подсјетио је на формирање Бродског батаљона и његов допринос у операцији „Коридор“.

„У мјесту Кулина је 2. јула 1992. године формиран Бродски батаљон који је учествовао у свим кључним биткама за ослобођење Брода током операције „Коридор““, рекао је Игњић.

Говорећи о ратном путу своје јединице, подсјетио је да је Лијешће ослобођено 19. јула 1992. године.

„Био сам директни учесник тих догађаја, кренуо сам управо одавде. Ту, поред цркве, погинуо је мој саборац из Подновља који је тада био болничар, а још тројица или четворица наших бораца су рањена када је на нас из правца школе дејствовао четвороцјевни противавионски митраљез“, истакао је Игњић.

Подсјетио је да су борбе за коначно ослобођење Брода трајале до 6. октобра 1992. године, када је Војска Републике Српске ушла у град, док је генерал Славко Лисица 7. октобар прогласио Даном ослобођења Брода.

„Са овог мјеста желим да поручим свим својим саборцима да поштују сопствену борбу, свој ратни пут и жртву својих сабораца, како у рату, тако и данас у борби за борачка права. Ако ми сами не будемо поштовали своју борбу, неће нас поштовати нико други!“, рекао је он.

Игњић је додао да је неопходно да се истина о Одбрамбено-отаџбинском рату преноси млађим генерацијама.

„Ако допустимо да ућутимо, да се не састајемо и да не преносимо истину о нашем ратном путу својој дјеци и млађим нараштајима, бојим се да ће нам историју писати непријатељи, онако како они сматрају да треба“, закључио је он.

О значају његовања сјећања говорио је и Зоран Бенак, сродник погинулог борца чије је име уклесано на спомен-обиљежју у Лијешћу.

„Ја сам у протеклом рату изгубио стрица који је овдје пострадао у септембру 1992. године, приликом борби за ослобађање општине Брод и њеног враћања у састав Републике Српске. Скоро да нема породице у Републици Српској која није поднијела неку жртву, па тако ни моја“, рекао је Бенак.

Подсјећајући на историјски контекст, Бенак је навео да су јединице Хрватске војске 3. марта 1992. године прешле границу и ушле на територију Босне и Херцеговине, те да је општина Брод од 11. маја до 7. октобра 1992. године била под контролом Хрватске војске и Хрватског вијећа одбране.

„Веома је важно подсјетити да су већ 3. марта 1992. године јединице Хрватске војске прешле границу, ушле на територију друге државе и извршиле агресију. Општина Брод је од 11. маја до 7. октобра била под контролом Хрватске војске и Хрватског вијећа одбране. Прелазећи из руке у руку у два наврата, Брод је претрпио огромна разарања и поднио велике људске жртве“, истакао је он.

Према Бенаковим ријечима, са подручја општине Брод живот су изгубила 244 припадника Војске Републике Српске.

„Данашњи дан је посвећен очувању успомене на све наше борце“, поручио је он.

У оквиру манифестације Организациони одбор додијелио је Медаљу за исказану храброст у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992–1995. године 4. моторизованом батаљону 27. моторизоване бригаде Војске Републике Српске.

Командант Бродског батаљона Ненад Нешо Миличић присјетио се почетка операције ослобођења Брода.

„Добили смо наређење, упутства и термине кад крећемо. Одрадили смо претходну припрему и план је био да кренемо 4. октобра. Војска је за тај податак сазнала тек 3. октобра и, вјерујте, врло мали број људи је спавао. Чекали смо четири сата ујутро да кренемо. Кад смо кренули, сви су пјевали. Кад су нас питали саборци са других страна шта славите, рекао сам им да славимо улазак у Брод“, испричао је Миличић.

Он је истакао да је сматрао да управо Брођани треба да предводе ослобођење свог града.

„Тај наш чин био је поздрављен од свих наших другова и сабораца који су били са нама, а нису били у нашој јединици. Успјех није био упитан ни у једном моменту, у то сам био сигуран“, поручио је Миличић, изразивши наду да ће наредних година Дан сјећања на одбрану Брода окупити још већи број бораца, укључујући и оне из других градова који су учествовали у ослобођењу Брода.

Одлуком Организационог одбора захвалнице су додијељене редитељу Денису Бојићу, директору Меморијалног центра Републике Српске, и начелнику општине Брод Милану Зечевићу за подршку организацији Дана сјећања на одбрану Брода.

Захваљујући на признању, начелник општине Милан Зечевић нагласио је да ова манифестација, осим што чува успомену на погинуле, треба да буде прилика да се чује глас бораца и унаприједи њихов положај.

„Најважније је да сва борачка удружења скупимо на једно мјесто како бисмо лакше могли да филтрирамо њихове потребе, идеје и замисли. Исто тако, општина Брод има једну од најактивнијих борачких организација у склопу које послује предузеће „Борац“ д.о.о., а које упошљава ратне војне инвалиде, а ми се као локална заједница трудимо да значајан дио буџетских средстава и значајан дио јавних послова управо одрађујемо са „Борцем“ и та сарадња јако лијепо функционише. А вољели бисмо да чујемо управо од бораца њихово мишљење шта би додатно могли да урадимо, а што је у ингеренцијама локалне управе како бисмо унаприједили њихов положај“, поручио је Зечевић.

Из Организационог одбора подсјетили су да је у току подјела Бродских споменица, признања које ће бити уручено на кућне адресе свим учесницима Одбрамбено-отаџбинског рата од 1992. до 1995. године.