Skip to content Skip to left sidebar Skip to footer

Туризам

Добро  дошли у Брод,

Наше природне и културне знаменитости и  наслеђе, смјештајни капацитети, љубазност домаћина, спортскорекреативни садржаји,  забава и гастрономија, сигурни смо испуниће и ваша највећа очекивања – неће вас оставити равнодушним, забавиће вас, развеселити и опустити, пружиће вам нова позитивна сазнања и након одласка сигурно ћете осјетити жељу за повратком, а онда вас чека нова и још љепша добродошлица.

Природне љепоте и излетишта

Као природне вриједности могу препознати: подручје слива ријеке Укрине, средњи ток ријеке Саве, природне љепоте равнице и благи брдски предјели, археолошка налазишта и споменици.

Заштићени природни предјели на подручју општине Брод према Просторном плана Републике Српске:

            Вучјак (подручје општина Брод и Дервента)

            Мочваре Посавине (на подручју општина Брод, Шамац,Градишка,Србац и Бијељина)

На територији општине Брод се налази и неколико  излетишта,  међу  којима  су најпознатије излетиште „Дубоковац“ удаљен 12 km, од града, „Полој“ који је удаљен око 3 km и новоизграђени видиковац „Врела“ .

Ријека Сава и ријека Укрина:

-шеталиште Душка Трифуновића (пјесник рођен у Броду) и бициклистичка стаза,

-кајак- кану клуб Брод,

-риболов (риболовна стаза на обали ријеке Саве).

Вучијак:

-излетиште Дубоковац и Манастир Свете Петке,

-излетиште Седам вукова,

-ловиште ЛУ Вучијак.

Смјештај

Од смјештајних капацитета на овом подручју налазе се ресторани са преноћиштем, мотели и преноћишта:

Хотел ONIX tel. 053/511-111, М&М – АПАРТМАНИ Тел: 053/612-306, РЕСТОРАН СА ПРЕНОЋИШТЕМ СТАРИ ГРАД 066607295

Вјерски, културни и спортски објекти

Историјске грађевине и споменици од значаја за Републику Српску по Просторном плану РС су:

            Лијешће – Црква силаска Св. Духа на апостоле

            Храм Покрова пресвете Богородице у Броду.

Вјерски објекти у Броду:

-У главној улици, некадашњој Маршала Тита, а данас Светог Саве, налазе се православна црква: храм Покрова Пресвете Богородице, католичка црква: жупна црква Светог Илије и Хусеин-бегова џамија.

Спортско културни центар:

-две дворане за све врсте дворанских спортова, дворана за тенис, сауна, куглана. Велика дворана се између осталог користи за одржавање годишњег поноћног турнира у малом фудбалу.

-Градски стадион са главним неколико помоћних терена за одигравање фудбалских утакмица са уређеним трибинама, свлачионицама и потребним простором који се пажљиво одржава.

Градски базени:

-градски базени са рестораномр раде у сезони од јуна до краја септембра са богатим забавним садржајем, на великом, средњем и базеном за најмлађе, уз организовану школу пливања. Ресторанска сала се, поред редовног угоститељског рада током цијеле године изнајмљује за организовање свечаности, прослава вјенчања и сл.

Догађаји и манифестације

Брод је препознатљив по дугој традицији његовања фолклора, народне ношње, обичаја, игре и пјесме. У Броду постоји неколико културно-умјетничко друштаво и удружења која су носиоци поменутих активности најактивнији су свакако КУД „Душко Трифуновић“ и КУД „Лијешће“ из Лијешћа.Удружење жена „Ђурђевак“ Лијешће његује и чува од заборава традицију обичаје и старе занате нашег подручја.

2022. година:

Јануар

  •  „42. Поноћни турнир у малом фудбалу“
  • Годишњи концерт КУД „Душко Трифуновић“

Април

  • Васкршњи концерт КУД „Лијешће“

Јун

20.-25.6. Акварелистичка колонија „Сава“

Јул

30. 7. Меморијална рагата „Стипица Станић“ на ријеци Сави

Септембар

13 – 14. 9. Дани Душка Трифуновића

16 – 17. 9.  Сајам привреде

17. 9. Гастро сусрети,

Октобар

7. 10. Дан Општине

14. 10. Крсна слава Општине „Покров Пресвете Богородице“

Поноћни турнир у малом фудбалу је јединствена спортска манифестација на просторима бивше Југославије. Почиње у петак у подне квалификационим утакмицама, игра се даноноћно око 60 сати без прекида, а завршава се финалном утакмицом, која се игра у недјељу навече, око поноћи.

Први пут, турнир је у овом облику организован 1979. године и од тада до данас одржаван је без прекида. Рекордан број екипа учесница био је у јануару 1991. године, када је наступило 128 екипа.

Посљедњих година игра се у више узрасних категорија, и обухвата такмичење у конкуренцији фудбалерки.

Акварелистичка колонија „Сава“ у Броду основана је 1980. Године, а одржава се у јуну мјесецу. Покретачи ове вриједне културне манифестације били су Ђурђа Вилагош, Крунослав Керн и Мухамед – Хамо Фејзић. За кратко вријеме свог постојања Колонија је почела да окупља све најквалитетније акварелисте на просторима тадашње заједничке државе. Идеју је у почетку подржала Рафинерија нафте, која је непуне три деценије била покровитељ ове манифестације.

Колонија није престајала са радом ни за вријеме рата и распада СФРЈ. У то доба на њој су учествовали најпознатији ликовни умјетници из Републике Српске и Савезне републике Југославије, касније Србије и Црне Горе.

Од три оснивача, данас, нажалост, међу живима више нема Круне Керна и Хаме Фејзића. Сликари Здравко Мандић, Грујица Лазаревић, Милорад Маравић, Ђорђе Симић и многи други познати ликовни умјетници са ових простора, заједно са јединим живим оснивачем Колоније, Ђурђом Вилагош, одмах у поратним годинама дају нови импулс и враћају стари сјај овој манифесатацији.

Иако су прилике у којима се сада ствара доста другачије од пређашњих, не недостаје ентузијазма који стално ствара нови производ. Посљедњих неколико година организацију АК „Сава“ на себе преузима општина Брод и ЈУ „Туристичка организација општине Брод“, која је наслиједила огромну одговорност али и богат фундус близу 1000 умјетничких радова који са поносом излаже јавности. У новембру 2017. године поставка 38. Акварелистичке колоније је била изложена у Музеју железница Србије у Београду.

Meђународну меморијалну регату „Стјепан Станић“ која се одржава у јулу мјесецу од 2011. године на ријеци Сави организује је Кајак кану клуб „Премиум“ у сарадњи са општином Брод. Регата има такмичарски карактер и у једном свом дијелу бодује се као лигашко такмичење Премиер лиге БиХ – за кајак и кану на мирним водама. Учесници регате су из БиХ, Хрватске, Србије и Републике Српске. Број такмичара који веслају у тридесет и више трка креће се око двије стотине. Ова спортска манифестација има значај у спортском, културном и туристичком смислу не само за бродску општину него и Републику Српску и БиХ.

Дани Душка Трифуновића, манифестација, која се одржава у септембру, посвећена је Душку Трифуновићу, Брођанину, рођеном 13. септембра 1933. године у селу Сијековац код Брода. Био је српски књижевник, пјесник и телевизијски аутор, плодан стваралац који је створио двадесетак књига поезије, четири романа и неколико драма. Сматра се заслужним за стварање сарајевске рокенрол школе. На телевизији је запамћен као аутор емисије „Шта дјеца знају о завичају“.

Највећу славу стекао је сарадњом са рок групом „Бијело Дугме“, а из те сарадње су се изродили стихови као што су „Има нека тајна веза“, „Шта би било да си на мом мјесту“, итд. Сем тога писао је текстове за „Индексе“, „Тешку Индустрију“, Неду Украден, Здравка Чолића, Арсена Дедића, а последње позато име са којим је радио текстове је Жељко Јоксимовић (пјесма „Има Нешто“). Укупно је око тристо његових пјесама компоновано и снимљено.

Броду је у наслеђе оставио пјесму „Балада о равници“ која је и незванична химна овог града. У част Душка Трифуновића шеталиште уз ријеку Саву са поносом носи његово име, а дуж шеталишта су постављене мермерне табле са исклесаним стиховима нашег пјесника и мурал на згради Поште са његовим ликом.

Сајам привреде, пољопривреде и туризма одржава се половином септембра. Ова значајна привредна и културна манифестација окупља излагаче из Републике Хрватске, Србије, Босне и Херцеговине и Републике Српске. Неколико десетина излагача у великој дворани Спортско културног центра у Броду презентују своје производе и услуге, размјењује искуства и контакте у циљу побољшања властитог пословања. Сајам такође посјећују и многи званичници, републички регионални и локални медији.

Гастро сусрети суизузетно популарнаманифестација која се одржава у септембру други дан Сајма привреде. Одржава се у градском парку испред Спортско културног центра у Броду. Циљ манифестације је очување кулинарске традиције нашег поднебља. Учесници Гастро сусрета такмиче се у припремању чобанца и фиша, док удружења грађана и удружења жена  излажу на штандовима традиционалну храну нашег поднебља. Уз угодну атмосверу и традиционалну музику Гастро сусрети трају до касних вечерњих сати. Гастро сусрети  и Сајам привреде, пољопривреде и туризма су у организацији Општине Брод и „Туристичке организације општине Брод.