Вијести

СЈЕЋАЊЕ НА ПОГИНУЛЕ ТОКОМ АГРЕСИЈЕ НА ОПШТИНУ БРОД

Аутор: Maja Mitrović | Ажурирано: 3 Marta, 2025 у 14:08

Поред спомен-обиљежја испред Основне школе "Свети Сава" у Броду данас је обиљежен дан сјећања на погинуле борце Одбрамбено-отаџбинског рата са подручја Мјесне заједнице Бродско поље 1.

Ријеч је о дану сјећања на 3. март 1992. године када су Срби са подручја тадашње Општине Босански Брод били изложени отвореној агресији од стране регуларне војске Републике Хрватске и паравојних оружаних формација из Хрватске, потпомогнути оружаним паравојним формацијама Хрвата и Муслимана из Босанског Брода, чиме је отпочео рат у Босни и Херцеговини.

Јово Јевтић је на данашњи дан прије 33 године изгубио сина, а у сукобу је и сâм рањен. Како каже, почетак рата затекао га је у његовом дому, а након рањавања отишао је у Дервенту у болницу одакле га је у Брод вратио припадник хрватске националности. Oн је спасио Јову, а овај му се одужио тако што му је омогућио да безбједно напусти Брод.

И Слободан Бардак се живо сјећа догађаја од 28. фебруара до 3. марта 1992. године.

„Кад смо изашли на барикаде био сам ту са својим друговима, браћом и ту смо бранили једно вријеме, а послије кад су они напали из Славонског Брода морали смо отићи одавде“, прича Бардак који је такође био рањен, а у Брод се вратио са Вучјачком бригадом.

О страхотама које су се дешавале мјештанима Бродског поља свједочи и Анкица Којић чији је супруг Добривоје на свиреп начин убијен у мају 1992. године.

„Његово тијело је ексхумирано 1993. године у заједничкој гробници и сахранила сам га без главе, да би након 29 година у Институту за тражење и идентификацију пронашла његову главу и то сам сахранила прије четири године“, прича Анкица.

Окупљенима се обратио предсједник Предсједништва Борачке организације Брод Зоран Видић, који је подсјетио да је 3. март 1992. године био увод у рат на простору БиХ.

„На данашњи дан и преговора у општини гдје смо планирали да ће се ипак договорити сва три народа, да неће доћи до рата на самом том састанку наш представник Михајло Сремац који је тада био предсједник Извршног вијећа у тадашњем Босанском Броду је након повратка улетио у засједу хрватско-муслиманских паравојних формација код градске бензинске пумпе гдје бива рањен“, рекао је Видић.

Према његовим ријечима, потом је извршена отворена агресија на БиХ преласком Хрватске војске на челу са 3. Бојном на територију БиХ што је документовано видео записом.

„Окупирала је центар града магистралним путем Брод-Дервента. Српски народ се покушао бранити и бранио се, а они Срби који су остали у окупираном дијелу били су изложени великом малтретирању и злостављању“, додао је Видић.

Он је истакао да су након само мјесец дана хрватско-муслиманске снаге у складишту робне куће направиле логор за Србе.

„На данашњи дан 1992. године је формирана хрватска 101. босанскобродска бригада, значи они су се припремали за рат. Ми смо тек 12. маја имали формирану Војску Републике Српске. Читав март, април и половину маја нас је водило наше руководство које смо тада морали да формирамо као српска општина Босански Брод, и хвала им што су стали испред српског народа да покушамо да одбранимо оно што се одбранити може. Успјевали  смо до 12. маја, а када су многе хрватске бригаде прешле преко моста српски народ је протјеран са наше општине до легендарне Липе гдје је непријатељ заустављен“, рекао је Видић и додао:

„Након тога слиједи формирање Војске Републике Српске као и Бродског батаљона 2. јула и почетак задње етапе операције Коридор. На нашу срећу Брод је ослобођен 7. октобра“.

Предсједник Предсједништва Борачке организације је навео да је напад на Брод 3. марта био увод у најсвирепије злочине који су се тог мјесеца догодили на подручју ове општине.

Видић је подсјетио да су чланови породица Мартић и Дујанић убијени 25. марта 1992. године у Броду, а већ сутрадан догодио се покољ у Сијековцу.

Вијенце на спомен-обиљежје положили су, осим породица погинулих и представника Борачке организације и предсједник Скупштине општине Брод (СО) Брод Милош Станишић и замјеник начелника општине Дејан Чечавац.

„С ове временске дистанце, након тридесет и више година, користим прилику да поручим само једно свим генерацијама које данас живе и које се сјећају тих дешавања да је наша основна мисија да младим генерацијама пренесемо да се жртва једне генерације за добробит ових данашњих никад не заборави, јер као што знамо, историја се, на жалост, врло често понавља“, поручио је Чечавац.