Вијести

ПАВЛОВДАН ПОНОВО ОКУПИО БРОЈНЕ ПОТОМКЕ НЕКАДАШЊИХ МЈЕШТАНА ПОЛОЈА

Аутор: Maja Mitrović | Ажурирано: 13 Jula, 2025 у 15:52

У селу Полој, које је током седамдесетих година прошлог вијека исељено, и ове године свечано је обиљежен Павловдан – храмовна и сеоска слава.

Ова празник, посвећен Светим апостолима Петру и Павлу, и поред чињенице да село данас нема сталне становнике, окупља потомке некадашњих мјештана из свих крајева свијета.

Литургију у храму Светих апостола служио је свештеник парохије Лијешће, Јован Томић. Након литургије обављено је освећење славског колача, а свечаност је употпуњена литијом око храма којој је присуствовао велики број вјерника.

„Полој је село које је исељено, позната је историја, али је село које сваке године оживи за Павловдан. То је и порука 'да тамо гдје је окупљено двоје или троје, тамо сам и ја са њима'. Данас није двоје или троје него 200-300 и Христос је увијек са нама, што је и порука да тамо гдје се народ Божији окупља тамо је и Бог са њима“, изјавио је отац Јован.

Овогодишњи кум славе био је Боро Радовановић, који је, иако рођен након исељења села, изразио дубоко поштовање према родном крају својих предака.

„Земља мојих родитеља је сва у Полоју. Полој и земља полојска ме отхранила и мислим да дугујем тој земљи хранилици ово кумство. Задовољан сам због здравља, среће, поштовања породице и слоге са комшијама и својим пријатељима и срећан што са својим народом прослављам Павловдан“, рекао је Радовановић.

Иако село данас нема сталне становнике, Радовановић је истакао важност очувања традиције и међусобног уважавања.

„Полој је специфичан из тог разлога што овдје нико не живи, али ипак за Павловдан и празнике се окупимо, провеселимо се уз узајамно поштовање, слогу, јединство, што нам је врло битно у овом времену, поготово нама у Броду“, навео је Радовановић.

Присутни су се присјетили времена када се у Полоју рађало, ишло у школу, радило и стварало.

Јела Тривунчевић, рођена у Полоју, а данас настањена у Босанским Лужанима, казала је да је слава села врло важна за све Полојчане.

„Ми смо се иселили '70. године, али се сјећамо некадашњег радосног живота. Били смо без струје и без свега, али нам је било јако лијеп“, изјавила је она.

Здравко Ивановић, који је радни вијек провео у Њемачкој, .рекао је да у срцу носи слике родног краја

„Долазак овдје буди емоције, сјећање на дјетињство, срећу, весеље, дружење, пјесму, буди сјећање на весели Полој, добре људе, добре домаћине, Саву која топи а доноси. Били смо мало село, али са највеселијим збором и прелом.“

За Михајла Петровића, Полој остаје најљепше село, без обзира на промјене које су га задесиле.

„За мене, али и све Полојчане, Павловдан је нешто узвишено. Прије су били зборови, долазили су људи, били су турнири, а сад је село важно за пољопривреду. Некада је било народа и мислим да је неправедно исељено“, истакао је он.

Душан Костадиновић, предсједник Удружења за обнову и ревитализацију села Полој, подсјетио је на значај који је ово село имало у прошлости.

Према његовим ријечима, према попису из 1931. године, Полој је имао више од 2.700 пунољетних житеља и био најмногољудније село у овом дијелу Посавине. Он наводи да је исељавање започето током 60-их и 70-их година, уз образложење тадашњег режима да је ријеч о заштити од поплава.

„Међутим, прави разлози за планско исељење леже у чињеници да су на послијератним изборима у бившој Југославији за Тита гласала само три мјештана, док су остали били за Краља и Отаџбину“, тврди он.

Костадиновића радује што Павловдан, упркос свим историјским тешкоћама, и даље сабира Полојчане.

„Доласком првих хришћана који су остали овдје до дан данас славила се слава села, Сабор светих апостола Петра и Павла. Иако данас у селу практично нико не живи, сакупимо се на Павловдан сви који можемо“, наглашава он и додаје:

„Долазе Полојчани из западних земаља да заједно прославимо нашу славу и сјетимо се наших предака. Има нас свугдје, од европских земаља, Аустралије, Канаде, Велике Британије, Америке, али даће Бог мира и здравља да се село почне насељавати.“

Подршку окупљању пружила је и локална управа. Савјетник начелника општине Брод, Славиша Томићевић, истакао је важност очувања колективног памћења и сеоске традиције:

„Врата општинске управе су широм отворена за све наше грађане, тако и за Полојчане. Ово је један носталгичан догађај за народ овог краја који не дозвољава да се забораве коријени живота у овом селу. Најмање што општинска управа може да учини јесте да одржава пут кроз село, што смо учинили и ове године“, поручио је Томичевић.

(Извор / Фото: Радио Брод)