НИСУ ЗАБОРАВЉЕНИ: СЛУЖЕН ПОМЕН-ПАРАСТОС СТРАДАЛИМА У ОСЛОБОЂЕЊУ ЗБОРИШТА

Аутор: Maja Mitrović | Ажурирано: 26 Jula, 2024 у 11:31

„Традиција, част и служење српском роду преноси се са кољена на кољено. Да не би изгубили себе морамо чувати сјећање на борбу наших родитеља, дједова, предака...“, поручено је између осталог на данас служеном парастосу борцима страдалим у Зборишту у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату.

У порти цркве Успења Пресвете Богородице подигнута су спомен-обиљежја за 19 мјештана страдалих у рату, али и за борце из Дервенте, Добоја, Станара, Бањалуке, Лакташа, Теслића и Прњавора који су животе изгубили у одбрани овог села.

Перица Ђумић, предсједник Предсједништва Борачке организације Прњавор данас је одао почаст страдалима, а и сам је 1992. године са само осамнаест и по година са својим саборцима ослобађао Збориште.

„Прва јединица која је ушла у Збориште била је Прњаворска бригада. У Зборишту је тих дана било веома жестоко. Непријатељи су са свих страна покушавали да одбране ову територију, али нама је то била одсудна битка“, истиче Ђумић и додаје:

„Ми смо јединица која је прва прешла канал, ушла преко Лужана у Збориште. Ту смо имали сукоб са њиховим интервентним водом гдје је наш тенк погодио њихов тенк у цијев. Тад кад је пала линија, кад је пао овај дио Зборишта тад је све било слободно до Брода“.

Као директни учесник у дешавањима у Зборишту каже да је осјећао дужност и обавезу да данас дође у ово село.

„Данашњој омладини бих рекао да сам тада имао само једну мисао у глави, а то је да бебе у Бањалуци добију кисеоник, да српски народ добије слободу и да пробамо сачувати ову територију“, поручио је Ђумић.

Помен парастосу у Зборишту присуствовао је и Војин Петрић из села Љескове воде који се такође живо сјећа борби из 1992. године које је водио раме уз раме са локалним борцима, али и мјештанима других добојских села.

„Овдје су вођене жестоке борбе које су трајале и ноћ и дан. Седам-осам дана, а можда и више смо се борили. Напад је био из правца Брода пошто су ту ушле 'зенге' које су нас нападале непрестано. Гранатирани смо и дан и ноћ“, прича Петрић.

Према његовом свједочењу непријатељске снаге су их окупирале, па су морали да се повуку. Уништена су и три тенка, али је већа трагедија то што је страдао велики број младих људи.

Жељко Ружојчић, члан Предсједништва Борачке организације општине Брод је подсјетио да се прва трагедија десила већ 1991. године у Славонији када је страдао Далибор Којић.

„Поред наших бораца, њих 19 из Зборишта, имамо и борце припаднике Војске Републике Српске који су животе дали у Зборишту, а који су са подручја општина Лакшташи, Станари, Прњавор, Дервента, Добој“, казао је Ружојчић и додао:

„Хвала свима који су данас дошли овдје да се подсјетимо на те дане, да заједно упалимо свијеће за наше погинуле борце“.

У име општинске управе вијенац на спомен обиљежје у порти храма Успења Пресвете Богородице у Зборишту положио је начелник општине Брод Зоран Видић.

„Као и сваке године овдје сам заједно са својим Збориштанима, без обзира на то у којој улози долазим. Мислим да су Збориштани сигурно најпозитивнији примјер и организације и присуства и ово је један од парастоса који је посебан по томе што нам долазе људи из других општина и градова јер постоји споменик за њихове пострадале у борби за слободу и постојање Републике Српске“, истакао је Видић.

Он је изразио захвалност организаторима који сваке године овај дан „обиљеже на достојанствен начин“. Начелник је похвалио велики број младих људи који не само да долазе на парастосе, него учествују и у самом програму.

„Можда је ово један путоказ како се требамо понашати и у свим областима живота и рада, а не само кад су у питању помен парастоси“, закључио је он.

Молитву погинулим борцима предводио је протојереј-ставрофор Драган Зарић, а Зорана Зечевић је у њихову част отпјевала пјесму „Ђенерале“.