Вијести

МОНОДРАМА „К'О КАМЕН“ ПРЕД БРОДСКОМ ПУБЛИКОМ

Аутор: Maja Mitrović | Ажурирано: 14 Maja, 2024 у 19:56

„Клица живота вазда нађе свој пут“ порука је монодраме „Ко камен – Веленка Брстинова и кћер јој Драгана“ коју је вечерас у Светосавском дому извела бањалучка глумица Љиљана Чекић.

Ова потресна документарна драма говори о мајци Велинки која је Херцеговка и ћерки Драгани која је одрасла у Сарајеву, али је по родитељима Херцеговка.

Присутни су могли да чују двије приче које се дешавају у одређеним историјским тренуцима када није било лако живјети на овим просторима.

У обје приче фокус је на ратном периоду. У Велинкином случају у питању је Други свјетски рат, а у Драганином посљедњи Одбрамбено-отаџбински рат.

„То су, могу да кажем, сасвим обичне приче, ни по чему посебне у односу на хиљаде других људи на овим просторима“, каже глумица Љиљана Чекић.

Веленка је изгубила скоро цијелу породицу. Убили су јој мајку, сестру, брата, баке, стрица, стрину и њихову д‌јецу. Одрасла је с оцем који је, како ауторка каже „Божијом промисли“ остао жив и маћехом која је такође била удовица са четворо д‌јеце.

„И она прича њену причу д‌јетета на селу које је живјело са маћехом, којој су побили скоро цијелу породицу. На жалост, ово је једна обична прича коју сви ми овд‌је знамо и са којом се лако идентификујемо и која нас лако потресе“, истиче глумица.

Са друге стране, Драгана је одрасла у Сарајеву, гд‌је је завршила факултет и удала се за правника који је погинуо на ратишту '92. године.

„Након што су послије Дејтона сарајевски Срби морали да напусте Сарајево, њих 150 хиљада је отишло и они су послије тога почели да копају гробове својих мртвих и да их носе заједно са собом. Значи ти људи су ишли, како би рекла Драгана 'на путу за нигд‌је и за неповрат'“, прича глумица Народног позоришта Републике Српске.

Напуштајући град, ископавали су гробове својих предака и настанили се у Источном Новом Сарајеву, или како ауторка каже „на ливади непостојећег града“.

 „Скоро цијела та породица о којој говоримо у овој представи, скоро сви су живи и оно што је и страшно и лијепо што се наша публика јако лако идентификује и што наша публика заиста пати са муком мојих јунакиња“.

Ауторка текста је Драгана Мандрпа, професорка српског језика и књижевности у Источном Новом Сарајеву, а овом монодрамом жељела је да исприча судбину властите породице.

„Аутор је хтио да поручи да морамо издржати, да морамо бити јаки и такав је и наслов представе. То су те жене које су јаке 'к'о камен', које када остају удовице и кад остају сирочад настављају да живе, да се боре“, истиче глумица Љиљана и додаје:

 „'Живот се наставља', то и ауторка каже у представи. 'Клица живота вазда нађе свој пут', то је заправо порука да живот побјеђује“.