ВИШЕ ОД ТРИ СТОТИНЕ БРОЂАНА СВИХ ГЕНЕРАЦИЈА УЧЕСТВОВАЛО У ПОХОДУ НА ЛИПУ

Аутор: Maja Mitrović | Ажурирано: 12 Maja, 2025 у 07:03

У јубиларном 10. пјешачком походу "Липа 2025 - Путем првог прогона Срба у Босни и Херцеговини" учествовало је више од три стотине Брођана који су шетајући, трчећи и возећи бицикле обиљежили 33. годишњицу егзодуса српског становништва са подручја општине Брод.

Пјешачки поход је кренуо јутрос у 8:00 часова окупљањем учесника код некадашњег мотела "Камен" у Доњем Клакару, док су тркачи и бициклисти кренули са Трга патријарха Павла.
На мјесту страдања српских бораца Радована Радовановића и Миле Стевића, као и код споменика погинулим борцима у Горњем Клакару и Горњим Врелимна положено је цвијеће, а у храму Светог Јована Владимира на Липи служен је помен парастос погинулим борцима Вучјачке бригаде.

„У мају 1992. године, тачније 12, маја, са својих вјековних огњишта протјерано је више од 12.000 Срба, а сва њихова имовина је попаљена и срушена, уништена инфраструктура и привреда“, казао је предсједник Предсједништва Борачке организације Брод Зоран Видић и додао:

„У свему томе можда смо имали и мало среће што смо након формирања Војске Републике Српске и операције „Коридор“ ушли у задњу фазу ослобођења ових простора. Брод је ослобођен 7. октобра а ријека Сава постала је сјеверна граница Републике Српске“.

Истакао је задовољство одзивом учесника марша којих је било више од три стотине.

„Оно што је најбитније да је више од половине учесника било младих. То нам је драго и то је позитивно и једна велика нада да ће неко после нас наставити преносити истину о дешавањима на овим просторима током протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата“, истакао је Видић.

Значај учешћа млађих генерација у маршу на Липу нагласио је и начелник општине Милан Зечевић.

„Симболика данашњег догађаја указује на једно ружно вријеме за све наше Брођане и драго нам је да смо успјели да ангажујемо велики број младих људи што значи да се то сјећање успјешно преноси, да успјешно проналази свој пут новим генерацијама, да се покаже колика је била страдалачка улога и колико је било тешко за све наше Србе, поготово наше Брођане у оном тешком времену 1992. године“, рекао је Зечевић.

Тих тужних мајских дана, када је српско становништво протјерано са комплетног подручја општине Брод , а једини пут био је преко Липе, присјетио се и један од учесника и свједок тих дoгађаја Васо Вукман.

„Највише страха било је за дјецу и нејач. Није се имало превозних средстава и људи су се сналазили тракторима, приколицама, коњским запрегама… Једним аутобусом смо извлачили жене и дјецу с Бродског поља и Лијешћа. Борили смо се да се извуче што више становништва“, истакао је Вукман.

Управо тај страх доживјела је Анкица Шукурма из Лијешћа која се данас поново присјетила тешких тренутака када је са четворомјесечним сином Вањом у наручју кренула да се повлачи према Липи.

„Пут је био тежак, напоран, са дјететом од четири мјесеца у колони нисмо знали ни гдје идемо, куд идемо, а поготово зашто идемо. Колона је праћена гранатама, гађали су нас из Славонског Клакара“, присјетила се она.

Анкица се живо сјећа и неизвјесности коју је осјећала и она, али и сви који су кренули да се повлаче из Лијешћа.

„То је једна јако потресна прича и овим путем кад год идемо на сваком том дијелу знам куд смо прошли, гдје смо прошли и шта нас је чекало. Не поновило се никад више и надам се да ће омладина да сваке године буде у што већем броју овдје, да се ово никад не заборави, овај егзодус српског народа са наше општине. Хвала свим борцима који су учествовали у одбрани нашег села и комплетне општине“, казала је она.

У данашњем походу учествовали су потомци бораца, њихова дјеца, унуци, али и сви они који разумију значај који Липа има за све Брођане. Поједини у походу учествују дуги низ година, попут Радослава Јовановић, сина погинулог борца Здравка Јовановића из Зборишта.

„Опредјељен сам да његујемо традицију, да се не заборави. Да нам се не би поновило долазим овдје и учим око себе млађе да требају да дођу, да је то важан дан за нас да запамтимо“, поручио је Радослав који је у тренутку кад је изгубио оца имао седам година.

Само осам година више тренутно има Тамара Петрушић која је ове године стазу од Камена до Липе препјешачила, а сљедеће јој је циљ да је претрчи у част својих суграђана који су управо овим путем побјегли из Брода како би се спасили.

Чланови Планинарског друштва „Вучјак“ Брод од самог почетка пружају подршку Борачкој организацији у одржавању овог марша.

Након доласка на Липу и ручка на Видиковцу у Врелима планинари су наставили пјешачење кроз Клакар прешавши стазу укупне дужине 25 километара у знак сјећања на догађаје од прије 33 године.

Према ријечима Синише Чивчића, предсједника ПД „Вучјак“ ова рута није посебно изазовна за планинаре, а циљ и обавеза је да се „ода почаст људима који су страдали да бисмо ми живјели у слободи“.