Вијести

БОЛ ПОРОДИЦА ПОГИНУЛИХ НЕ ЈЕЊАВА НИ 32 ГОДИНЕ НАКОН ПОГИБИЈЕ

Аутор: Maja Mitrović | Ажурирано: 3 Marta, 2024 у 14:06

Служењем парастоса, паљењем свијећа и полагањем цвијећа на спомен-обиљежју погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата у дворишту Основне школе „Свети Сава“ данас је обиљежен 3. март – дан почетка агресије на општину Брод.

Прије тачно 32 године Срби са подручја тадашње општине Босански Брод су били изложени отвореној агресији од стране регуларне војске Републике Хрватске и паравојних оружаних формација из Хрватске и Брода.

Међу страдалима је и осамнаестогодишњни Мирослав Јевтић, сун Руже Јефтић.

„Никад бол не јењава, на жалост, свака година је све тежа и тежа. Ми смо све старији и шта рећи, овдје пролазимо сваки дан. Мени је кућа одавде удаљена 50 метара, а морам се помирити са тим да је тако. Није само моје дијете има и горе од горега“, прича Ружа.

Она подсјећа да су неке породице изгубиле и по двоје, троје својих чланова, а још више их, каже, боли што  посмртни остаци многих од њих никад нису пронађени, нити достојанствено сахрањени.

„Након 27 година смо нашли само једну његову кост и сахранили је. И дан данас очекујемо да се пронађе остатак, дио скелета да га достојанствено сахранимо. Живимо за тај дан кад ће се то наћи да бар знамо да смо нашли мир и свој спокој“, каже мајка погинулог борца Мирослава Јефтића.  

Обиљежавање овог значајног датума за Брод организовала је Борачка организација општине Брод.

„Један од најтужнијих дана у нашој новијој историји је управо данашњи дан. На данашњи дан наш преговарачки тим са српске стране покушао је још увијек да издејствује да не дође до сукоба. Наша делегација на челу са тадашњим предсједником Извршног одбора Мишом Сријемцом  састала се са кризним штабом и нису се успјели договорити јер друга страна није хтјела мир, него, видимо сада да су хтјели рат“, изјавио је Зоран Видић, предсједник Борачке организације општине Брод.

Послије неуспјелих преговора српска делегација је ушла у засједу када је отворена паљба са бензинске пумпе у граду приликом које је рањен Мишо Сријемац. Током ноћи рањен је и Јово Јефтић.

„То је био знак да више помирења нема, да се ми као српски народ морамо покушати организовати да покушамо да спасимо овај наш народ, а видимо како су се они припремали, да на данашњи дан обиљежавају оснивање 101. босанско-бродске бригаде“, рекао је Видић.

Он је подсјетио да је Војска Републике Српске формирана 12. маја, те да је до тада град био под контролом хрватско-муслиманских снага.  

„Срби који су остали у том дијелу града преживјели су тешку тортуру, малтретирања, силовања у логорима и шта све не, то само они знају“, казао је Видић и подсјетио да је Бродски батаљон формиран 2. јула, те да је град ослобођен 7. октобра 1992. године.

Тај дан се сваке године обиљежава низом манифестација.

„Хвала свима који су учестовали у тим борбама, а највећа захвалност иде онима који су дали највише, своје животе за ослобођење Брода и за само стварање Републике Српске“, казао је предсједник општинске Борачке организације.

У име Општине Брод вијенац је положио начелник општине Зоран Видић.

„Мислим да су овакви помени и парастоси заправо једна константна борба за доказивање истине из тог периода деведесетих година. Да прво ми који живимо овдје научимо шта се тада дешавало и да стално подсјећамо на истину, а онда и пред вишим органима власти, судовима да доказујемо шта је било и можда се неко некад запита зашто се ти људи окупљају овдје 3. марта сваке године“, рекао је начелник Брода.

Он је подсјетио да се Брођани пред спомен-обиљежјем окупљају како би одали почаст погинулим борцима из Мјесне заједнице Бродско поље 1, али и „да у нашу културу сјећања уведу правило да нам се овако нешто више никад не понови“.

„То се неће поновити ако будемо били довољно образовани, довољно паметни, довољно стрпљиви и довољно сложни, како сами Срби између себе, тако и са другим народима који живе овдје. Можда је то и најважнија порука“, закључио је Видић.

Oд уласка хрватских снага до потпуног протjеривања Срба из Брода страдало је 85 припадника територијалне одбране, као и 33 млада војника ЈНА. Тачан број цивила до данас није познат, а многе породице и 32 године касније траже своје нестале.