Историја Брода

Историja

Старо доба

Историја Брода и насеља у његовој околини датира још из бронзаног доба, око 1600. године прије наше ере. На мјесту на којем је данас смјештен један дио постројења рафинерије нафте РС, налазе се под земљом остаци релативно великог насеља из прадавних времена. То мјесто народ је називао Пекаруса. Становници Пекарусе припадали су великом панонском народу. Своје трагове на овим просторима оставили су и стари Римљани. На мјесту данашњег Брода, постојало је градско насеље које су Римљани звали Марсонија. Како и сама ријеч Марсонија подсјећа на Марс — римског бога рата — тако ни Марсонија није била само цивилно и трговачко насеље, него је имала и утврђење. Главнина старе Марсоније, налазила се на мјесту данашње Славонско-Бродске тврђаве, а дио насеља био је и на десној страни. Писани документи у којима се Брод први пут спомиње датирају из 365. године, што говори о чињеници да је овај град стар 1635 година.

Турско и Аустроугарско царство

По реду старости, у околици Брода на првом мјесту су Винска и Лијешће, који се у извјештајима Маријана Маравића спомињу 1648. То турско утврђење звано Бусуд, је 1716. године “опленио” аустријски генерал Петраш. Јединствени Брод тек је 1739. године подијељен у двије администрације, посавску и славонску. Десна обала постала је дио турског а лијева аустријског царства. Године 1850-е, у Броду је живјело 700 становника.

Свој релативно велики успон Брод је доживио у првим годинама 19. вијека. У то доба био је то трговачки центар и важна тачка на раскршћу два царства. Падом Наполеона, Брод ће изгубити свој стратешки значај. На Берлинском конгресу 1878. године Аустрији је додијељен мандат да преузме управу у Босни. Тада је и Брод постао дио Аустроугарске монархије. Са том годином су повезани и почеци школства у Броду.

Прва јавна библиотека у Броду је основана 1889. године при Народној основној школи. Позната сарајевска трговачка породица Хаџи-Ристић оснива и прву новчану установу 1859. године. Након успостављања Аустроугарске монархије над подручјем Босне, Брод постаје главни пункт за промет монархије са новоприсаједињеним покрајинама.

Жељезничка станица саграђена је 1896. године по нацрту архитекте Ханса Ниемезцека. Станица је свечано стављена у употребу 1897. године. Узор за ову грађевину градитељ је потражио у далеком Авганистану, подигавши је у псеудомаварском стилу. Најстаријим објектом који је саграђен у том стилу, а који је сачуван, сматра се Вијећница у Сарајеву. Нажалост, станица је до темеља разорена у великом нападу на Брод 19. јануара 1945. године. У Сарајеву су сачувани комплетни планови ове грађевине. Жељезничка станица у Броду је била све до свршетка Другог свјетског рата највећи прометни чвор у БиХ.

Дана, 15. јула 1897. кренуо је први воз из Брода према Дервенти и Жепчу. Прва српска православна црква саграђена је у Броду 1894. године. Стара римокатоличка црква Свети Илија била је саграђена 1860. године, а након подизања нове цркве 1907. године била је преграђена као стамбени објект. Џамија је била саграђена 1909. године. О старој џамији нема података, али се свакако зна да је била саграђена у 18. вијеку.

Један од интересантних података је да је Брод захваљујући трговцима у Славонском Броду добио 1860. године и прву петролејску лампу у цијелој БиХ. Занимљиво је и то да је 1923. године Рафинерија нафте успјела набавити аутомобил марке „Форд“ и то је уједно био први аутомобил у Броду. Први аеро-митинг у Броду је био 1912. године. Он је био приређен само 9 година пошто се први авион подигао изнад земље. Насеље на десној обали Саве службено је прозвано Босански Брод у рану јесен 1878. године, и ово име је задржао све до краја 20. вијека.

Други свјетски рaт

У Босанском Броду наоружане групе железничара Хрвата напале су 11. априла 1941. године југословенске службенике. “На све стране зачула се пуцњава из пушака, а Хрвати франковци почели су ликовати, скупљати се у веће групе и наоружавати”. Априла исте године из Босанског Брода и околних села ухапшено је око 70 Срба.

Босански Брод је први град у поробљеној Европи, који је 13. априла 1941. године ослобођен, и то од припадника Југословенске краљевске војске. Пуковник Драгољуб Дража Михајловић је добио наређење од комаданта армије, да својим тек формираним Брзим одредом ту дејствује.

Дана 19. маја 1941. године усташе су ухапсиле свештеника Илију Берића из Босанског Брода.

У Босанском Броду, запрећено је Србима да ће бити интернирани у логоре ако не буду прешли у католицизам.

Савезничка авијација састављена од 180 авиона бомбардовала је Босански Брод 27.јула 1944. године.